Šta je GLOSSARY?

Glossary spada u termine koji ponekad mogu da deluju zbunjujuće. Glossary zapravo predstavlja spisak specijalizovanih reči sa definicijama. Bukvalan prevod termin glossary može da bude rečnik, pojmovnik. Zanima Vas koje su razlike između pojmova glossary i rečnik?
Termin glossary potiče iz latinskog jezika, preciznije govoreći to je izvedenica od latinskog termina glossa, a to bukvalno prevedeno ima značenje – strana reč. Korišćenje ovog termina prvi put je evidentirano u engleskom jeziku davne 1830. Kako bismo mogli da razlikujemo taj termin i termin rečnik potrebno je da istražimo koren termina rečnik koji isto tako potiče iz latinskog jezika. Na engleskom jeziku, rečnik glasi dictionary što je izvedenica od termina dictio koji se može bukvalno prevesti kao reč.
Dakle, zaključujemo da rečnik ima svrhu da prevodi svaku reč određenog stranog jezika, a glossary je usredsređen isključivo na stručne pojmove i fraze. Termine glossary i glosar neretko možete videti na pozadinama knjiga, priručnika, kao i na uputstvima za upotrebu softvera, kako bi ljudima bilo lakše da razumeju pojmove koji mogu da im budu strani. Za listu takvih reči (glosar) možemo da kažemo da su na neki način slični rečnicima, ali im je odlika da sadrže samo pojmove i fraze date u tekstu, koji su čitaocima najverovatnije nepoznati, i cilj im je da čitaoci što lakše razumeju i savladaju datu sadržinu. Primera radi, đaci i studenti neretko upotrebljavaju glosar kao pomoćnu alatku u savladavanju gradiva, zato što oni sažeto obuhvataju veliki konceptni spektar, sa preciznim i sažetim značenjima termina. Glosar je od koristi svima koji bi hteli da usvoje nova znanja, bez obzira na to da li je reč o korišćenju računara ili recimo ekonomiji.
Prema tome, u slučaju da Vam treba sažeto koncipiran priručnik sa stranim rečima i pojmovima iz oblasti koju do sada niste poznavali, glosar je prava stvar za Vas. Važno je reći i da se glosar formira u skladu sa abecednim redom, zbog čega je vrlo lako upotrebiti ga.

Kako postati prevodilac?

Sigurno ste i Vi puno puta čuli za izreku “Čovek je bogat onoliko koliko zna jezika“. Poznavanje stranih jezika je nešto na šta možete sa razlogom biti ponosni, nešto što Vam može biti od značaja u različitim situacijama. Poznavanje minimalno jednog svetskog jezika u današnje vreme je potrebno za maltene svako radno mesto; svedoci smo da je poznavanje jednog ili više stranih jezika sve češće navedeno kao jedan od najvažnijih uslova za konkurisanje na radno mesto. Modernizacija i globalizacija uzimaju maha, svakodnevno čujemo strane termine i fraze, te je znatno teže funkcionisati u svakodnevici ako ne poznajemo engleski jezik, ako ne perfektno, onda makar i na najnižem nivou. Mada, da biste se zaposlili kao profesionalan prevodilac, moraćete da ispunite još neke uslove, pored dobrog poznavanja stranog jezika.

  • Početni stepenik u sticanju zvanja profesionalnog prevodioca je upis na filološki fakultet, odsek jezika koji biste hteli da studirate. Posle četvorogodišnjeg studiranja postaćete diplomirani filolog. Ali, znajte da fakultetska diploma nije dovoljna. Sticanje diplome je samo deo zadatka – dok studirate, Vi se zapravo pripremate za naredne korake. Predstoji još mnogo zadataka koje morate da savladate da biste se osposobili da na pravi način ispunite ono što se od Vas očekuje.
  • Kao i kod drugih profesija, i u struci prevodioca potrebno je biti iskusan i uvežban. Čitajte što više, i na jeziku sa kog prevodite, i na jeziku na koji je potrebno prevesti. To je vrlo važno zato što se svaki jezik razlikuje u konstrukcijama, frazama i izrazima, čiji smisao morate da shvatite da biste preveli kako treba. Prema tome, čitanjem literature napisane na Vašem maternjem jeziku, svoj fond reči učinićete bogatijim i bićete sposobniji da zaplovite prevodilačkim vodama.
  • U cilju unapređenja svog znanja, biće od koristi upisati neki od prevodilačkih kurseva i baviti se pojedinim oblastima. Evo zbog čega: kad budete konkurisali na radna mesta, svakog potencijalnog poslodavca će zanimati koja je Vaša oblast specijalizacije. To bi mogla da bude trgovina, ekonomija, menadžment, književnost… To je zapravo oblast u kojoj se najbolje snalazite. Mogući poslodavac će Vam, nakon konkurisanja i utvrđeno ispunjenih uslova, proslediti tekst koji treba da prevedete. Tu bi trebalo što više da se potrudite, zato što će upravo ovo biti pokazatelj da li ste dovoljno kvalitetan prevodilac.
  • Vaš prvi rad verovatno neće biti savršen. Svaki početak je težak i poslodavci to znaju. Zadatak lektora i korektora sa iskustvom je da “dorade“ Vaš rad i koriguju moguće nepravilnosti. Ali, ne dozvolite da Vas ovo obeshrabri. Svakim sledećim zadatkom Vi ćete ostvariti bolje rezultate.
  • Postoje 3 osnovne vrste prevođenja, ali ukoliko obavljate jednu, ne mora da znači da samim tim treba da radite i druge dve. Detaljno znanje jezika je uslov za pisano, konsekutivno i simultano prevođenje. Postoje još pojedine sposobnosti koje su poželjne, ali ne i obavezne. U konsekutivnom u simultanom prevođenju morate biti maksimalno koncentrisani i spremni za verbalan prevod reči sagovornika. U konsekutivnom prevođenju, kada se osoba koja govori sasluša, te prevodilac njene reči autentično prevede slušaocima, vrlo je važno da kao prevodilac shvatate suštinu izgovorenog.
  • Iskustvo će Vam vremenom doneti sve veći uspeh, stoga budite strpljivi. Prevodiocima početnicima savetujemo da se najpre bave pisanim prevođenjem, a da konsekutivno i simultano prepuste kolegama sa više iskustva.